Старатељство
Без обзира колико често идемо у храм на богослужења морамо осетити бригу према својој Цркви. Морамо осетити одговорност за нашу парохију и нашу свету веру Православну. Сами смо били сведоци да би многи наши храмови у Аустралији већ били одавно празни и закључани да није било константног доласка нових имиграната.
За протеклих 65 година су направљени многи храмови, црквене сале, парохијски домови, и онда се једноставно стало. Једноставно се није имало снаге за више. Многе парохије већ 20 до 30 година нису ништа више створиле нити направиле. Да ствар буде још гора, у неким парохијама се штедело на материјалу јер се није имало средстава, тако да већ сада треба све обнављати или поправљати, а понешто чак и изнова градити. Разлог? Јер је увек један исти мали број људи морао да се стара о свему, и за све да обезбеђује средства, а то је захтевало надљудске напоре и наравно време. Зато се увек журило да се све што пре заврши. Једни исти људи који би годинама радили на крају би се замарали и дизали руке од свега. Тада се ишло линијом мањег отпора и све сводило на оно најједноставније: играње фолклора, забаве и вођење политике. Пошто тако није било могуће удовољити свима, по правилу би долазило до даљег осипања људи. Шта је на крају резултат овога? Управо због овакве неорганизованости, нисмо имали времена да разрадимо систем за образовање омладине, нити систем финансирања, па се због тога није превише ни размишљало о будућности. Живело се од данас за сутра. Гледало се да се они који су данас ту добро забаве и добро проведу. Чак и деца оних који су вредно радили и огромно време проводили при црквама нису успели своју децу да спасу од асимилације јер не постоји разрађен систем. Као резултат овакве неорганизованости изгубили смо генерације младих Срба. Ово је ситуација у свакој парохији у Аустралији без изузетка. Овако се више не може јер нам са временом прети потпуна асимилација.
Како решити тај проблем? Како обезбедити да сви могу безболно да учествују, и истовремено да се осигура не само пуко преживљавање него и напредак наше парохије? Пре свега потребно је да парохијани осећају старатељску одговорност за своју парохију. Уколико таква свест не постоји онда је преживљавање јако тешко, а о неком напретку се готово и не може говорити. Међутим, решење постоји. Као идеално решење се показало старатељство!
ШТА ЈЕ СТАРАТЕЉСТВО?
Старатељство је парохијски фонд из кога ће се финансирати сви парохијски пројекти. Овај фонд је карактеристичан по томе што сви парохијани у њему учествују подједнако на месечној бази. Договорена сума је 50 долара месечно по породици. Значи: нема ни великих ни малих приложника! Сваки прилог је подједнако важан. Свако ко жели, може постати старатељ парохије Св. Сава. Овде се мора опет напоменути да се ради о 50 долара месечно по породици, а не по особи. Ако претпоставимо да су две особе запослене, онда је то 25 долара по особи месечно тј. мање од 6 долара недељно. Чак и да сваке недеље идете у храм на богослужења потрошићете више од 6 долара. Оно што такође морате знати је да је овај фонд наменски. Средства ће бити употребљавана само за изградњу и остваривање нових пројеката. Видели сте шта је све урађено у нашој парохији у протеклих неколико година: инсталирање расхладних уређаја у црквеној сали, фрескописање храма, проширење храма просторијама за паљење свећа, изградња парохијског дома. Верујем да смо сви подједнако поносни на оно што је до сада учињено. Међутим, то није ни изблиза оно што је потребно нашој заједници за духовни опстанак.
Старатељство треба да буде темељ и основа наших будућих радова. Према старатељству треба да се планирају будући радови. Старатељство треба да је нешто што је сигурно и на шта можемо увек да рачунамо.
Приложите сада PayPal
КАКО ПОЧЕТИ СТАРАТЕЉСТВО!
Поред овога писма свака породица је добила још три ствари: пријаву за старатељство, повратни коверат адресиран на цркву и картицу са бројем рачуна.
Пријаву за старатељство треба попунити и послати је ковертом на цркву назад. То остаје у црквеној архиви. Са малом картицом на којој је број рачуна треба отићи у своју банки и тамо направити да вам се са банковног рачуна аутоматски пребацује 50 долара месечно на рачун Фонда за Парохијске Пројекте (Parish Project Fund).
Не заборавите да затражите од банке да назначе и од кога стижу уплате. Довољно је да се на парохијском стејтменту појављује прво слово имена и презиме. Тако ће наша администрација имати увида од кога то стиже. На крају сваке финансијске године ће сви старатељи добијати признаницу, као и финансијски извештај са тог рачуна. Парохијски свештеник ће сваке година на Васкршњој литургији прочитати имена старатеља и јавно се захвалити.
НЕКОЛИКО НАЈЧЕШЋИХ ПИТАЊА!
Да ли је старатељство са знањем и благословом нашег Владике?
Одговор: Свакако. Имамо пуну подршку нашег Епископа Иринеја. У плану је да старатељство заживи у свим парохијама Српске Православне Цркве у Аустралији.
Да ли смо ми прва парохија у нашој Епархији која то организује?
Одговор: Нисмо. Малобројна парохија Светог Краља Милутина на Новом Зеланду има старатељство већ 10 година. Око 60 породица уплаћује преко 4.000 долара месечно. За 5 година су купили плац и парохијски дом и то отплатили, а сада скупљају средства да купе храм за богослужења.
Од када треба почети са старатељством?
Одговор: Старатељство је већ почело. Свештеник и Црквени одбор уплаћују од септембра 2009.
Колико дуго треба плаћати старатељство?
Одговор: Докле год се сви радови не заврше и комплетно не исплате.
А шта ако је неко пензионер и живи од своје скромне пензије?
Одговор: Пензионерима је остављено да по сопственом могућностима одреде колико могу месечно уплаћивати на рачун за парохијске пројекте.
А шта ако неко нема вишка пара?
Одговор: Овде се не тражи да дајемо од вишка, већ се тражи да учинимо жртву. Ни један од српских манастира и храмова није зидан од вишка, већ од жртве и љубави.
А шта ако су моја деца већ завршила основну школу?
Одговор: Српство се не завршава ни са нама, а ни са нашом децом. Имаћемо унуке, праунуке, чукунунуке……..Ово је ствар која је за све генерације Срба које се рађају у Аустралији.
Колико друге организације или цркве које имају Старатељство одвајају за то?
Друге хришћанске цркве дају најчешће 10% од своје годишње бруто зараде по особи. Срби у Америци издвајају 3% до 5% по особи.
И ЗА КРАЈ ЈОШ НЕКОЛИКО ВАЖНИХ СТВАРИ
Неколико страница папира није ни изблиза довољно да објаснимо све везано за старатељство и будуће планове. Замолио бих да за све што вам није јасно зовете директно парохијског свештеника на 9913 7365 или на 0419 974 753. Такође, ово је прилика за нас Србе да се коначно на озбиљнији начин организујемо. Верујем да су вам свима дојадиле приче о томе како смо несложни, неорганизовани. Ово је прилика за све који се осећају Србима да се укључе. Овде нема никакве филозофије. Није битно ко је када дошао, ни ко је из ког краја, нити ко је шта до сада већ дао или урадио. Такође, није битно ни ко са ким не говори, нити ко кога воли или не воли. Наша лична и приватна неслагања морамо оставити по страни. Такође, не гледајте ко уплаћује, нити ко неуплаћује старатељство. Свако за себе треба да сноси део одговорности када је у питању наша Српска Православна Црква. Овде је само једна ствар истински битна, а то је да волимо то што јесмо и да желимо и да наши потомци то исто буду: СРБИ ПРАВОСЛАВЦИ. Старатељство треба видети као улагање у будућност наших потомака. Не заборавите шта Свето Писмо каже: „Народ који нема визију, пропашће.“ То је наша визија о нашој будућности и опстанку у Аустралији.
СТАРАТЕЉСТВО је будућност наше парохије! Ако желите помоћи кликните Пријава за Старатељство у напред хвала.